Ne može Arsenal da pređe tu „grbu“, pa to ti je. Šta god da se desi, gde god da su, koja god da je bodovna razlika – oni će naći način da protraće prvo mesto na tabeli. Istorija je učiteljica života, a ona nam je već odavno pokazala šablon po kom „tobdžije“ funkcionišu.
U jednom momentu su imali devet poena prednosti, koje vrlo brzo može biti ravno nuli. Derbi sa Sitijem bilo je gostovanje koje ne moraju da pobede, ali ne smeju da izgube – a desilo se tačno ono što su gledali da izbegnu. „Građani“ su slavili rezultatom 2:1 (1:1) i tako najavili novi obrt fenomenalne trke za status prvaka Engleske.
Ponavljanje iste stvari iznova, očekivajući drugi rezultat je definicija ludila. Mnogi misle da je to izreka Alberta Ajnštajna, kome se zapravo pripisuju reči Rite Mej Braun iz romana „Iznenadna smrt“. Mikel Arteta može da koristi koliko god želi inspirativnih tehnika, vizualnih metafora, paljenja vatri na terenu – ali rezultat mora da postoji.
Pored svih tih tehnika, Arsenal ne pokazuje da je ekipa koja može da prevagne tu poslednju, ali najtežu prepreku. Ovaj meč bio je još jedan dokaz toj hipotezi. Derbi je bio uzbudljiv, u to nema nikakve sumnje, i „tobdžije“ su zaista napadale. Čak su i u nekim momentima imali manjak sreće koji bi im doneo željeni ili makar zadovoljavajući rezultat. Ali, ta ista sreća prati hrabre – a oni to nisu bili, možda i nikad.
Iako su i dalje prvi na tabeli, prednost u odnosu na „građane“ je samo tri poena. Imajući u vidu da Siti ima utakmicu manje (koju nadoknađuje protiv Barnlija 22. aprila), može se očekivati da će kroz koji dan zvanično istopiti bodovni zaostatak i u slučaju velikog trijumfa nad poslednjim timom na tabeli na bolju gol razliku preotme prvo mesto…
To bi ujedno bio i treći najveći „kolaps“ u istoriji Premijer lige, tačnije izjednačenje prethodno prosute prednosti od devet poena koju je tim iz severnog Londona ispustio u sezoni 2007/2008. Jedina dva tima koju su učinila goru stvar od njih su Njukasl 1996. godine (10 poena prednosti) i Mančester junajted 1998. (12 poena).
Da li je do sreće, igrača, mentaliteta, taktike, povreda, tima ili Mikela Artete – to možda nikada neće biti jasno.
U ovom slučaju je kombinacija raznih stvari, pošto je u određenim momentima Arsenal zaista bio bolji tim na terenu. Gledajući rezultat, Siti je za mrvicu bio bolji. Ali, iz jednog ugla, „tobdžije“ su zapravo i uz mnogo sreće stigli do jedinog gola na meču.
Đanluiđi Donaruma napravio je kiks koji se retko viđa od njega. Po mnogima je najbolji golman planete, a greška u 18. minutu se može često videti u „Sandej ligi“, ali ne na derbiju ovakvog značaja. Umesto da ispuca loptu „na prvu“, on se razmišljao. U profesionalnom fudbalu, nivoi liga se razlikuju po tome koliko brzo fudbaler donese odluku. Najbolji već znaju šta će da urade pre nego što lopta stigne u njihove noge, a očigledno je da se Italijan uspavao u ovom trenutku – što je Kaj Haverc iskoristio.
Donaruma je samim tim poništio „lepoticu“ Rajana Šerkija, koja je i donela Sitiju prednost. Francuz je stigao na „Etihad“ tokom letnjeg prelaznog roka, a bilo je zaista iznenađenje kako su „građani“ uspeli da se dokopaju možda i najskrivenijeg dragulja u fudbalu.
Mlad, a izuzetno talentovan, sposoban da kontroliše igru sa obe noge, izvodi driblinge koje retko ko može. To je moglo da se vidi upravo u 16. minutu utakmice, kada je prošao kroz odbranu Arsenala kao da su čunjevi, a ne jedna od najboljih defanziva planete…
Nakon ovih dešavanja niko ne bi poverovao da je Arsenal kontrolisao igru na početku utakmice, ali je to zaista bio slučaj. Možda im je Siti to dozvolio, a možda samo i nisu imali odgovor.
Vodile su se dve velike bitke na borbenom polju „Etihad“ ovog popodneva, jednu je pobedila londonska strana a drugu mančesterska – a dobro znamo kome je otišao rat.
Obe su bile na individualnom nivou, a najvatrenija bila je između Gabrijela i Erlinga Halanda. Dobro se poznaju ova dva rivala. Često idu jedan na drugog kada se sretnju njihovi timovi, a na kraju je poslednji smeh imao Norvežanin.
Jedan od najboljih napadača planete se našao u problemu tokom prvog poluvremena. Brazilac ga je fenomenalno čuvao, često uz pomoć Vilijama Salibe, i maltene ga neutralisao. Šta god da je pokušavao, mašio je, i to debelo. Gabrijel je glumio „flaster“, i u tome bio sjajan. Ipak, problem u toj taktici je činjenica da ne sme ni jedan sekund da se spusti gard, tojest padne koncentracija.
To se dogodilo u 65. minutu, kada je utakmica i bila rešena. Štoper Arsenala kasnio je svega sekundu, možćda i manje – ali u ovom slučaju previše. Haland se izborio za poziciju, te iz padajuće pozicije uputio šut koji je zatresao mrežu „tobdžija“ i srušio nade o komotnom osvajanju titule!
Ko gubi, ima pravo da se ljuti, a „tobdžije“ su bile nervozne i besne kao ris posle drugog primljenog gola. Posebno Gabrijel, koji je zasigurno smatrao sebe za jednim od krivaca, ako ne i najvećim. I najbolji greše, ali na ovako visokom nivou one bivaju mnogo teže kažnjavane.
Bilo je incidenata u završnici utakmice, ali je i tada već bilo jasno kome ide ovaj meč, možda i trka za titulu. Arsenal je pokušao da uđe u glavu protivniku, a to im nikada nije ni išlo. Po tome nikad nisu bili poznati, stoga taj loš pokušaj često uspe da im se obije o glavu.
Ovog puta je Gabrijel u više navrata pojačao agresivnost nad Halandom, gde su viđena dva sukoba ova dva igrača.
Druga individualna bitka, koja je otišla na stranu gostiju, je bila između Pijera Hinkapija i Antoana Semenja. Zimsko pojačanje Sitija nije uspelo da se snađe na ovom meču, pretežno zbog defanzivnog iskustva reprezentativca Ekvadora. Ipak, problem kada igraš protiv ove ekipe je što uvek ima neko drugi koji može da „pokrije“ svog saigrača, odnosno zablista.
Izuzetno je teško čuvati toliko dobro opremljenu ofanzivu, jer će negde da krene da „curi“, a tu će se naći Šerki, Semenjo, Haland, Silva, Doku ili Rodri…
