Tijana Bošković „sto godina“ je igrala za Ezačibaši i bezuspešno s tim turskim timom pokušavala da pokori Evropu, a onda je prešla u redove večitog rivala – Vakifbanka i u večerašnjem finalu CEV Lige šampiona, protiv svog starog kluba, KONAČNO osvojila jedini nedostajući trofej u njenoj klupskoj karijeri – 3:1 (25:20, 25:21, 21:25, 25:18).
Nakon što je bila glavna „režiserka“ famoznog preokreta u, činilo se izgubljenom, polufinalnom dvoboju sa ražalovanim prvakom Koneljanom, godinama jedna od najboljih odbojkašica sveta doživela je toliko čekanu radost. Lakše nego što se očekivalo, jer je novopečeni šampion Turske u samo tri seta „precrtao“ velikog rivala u domaćim takmičenjima.
Ušao je Ezačibaši bolje u istabulski okršaj sa pobednikom poslendnjeg nacionalnog Kupa, uglavnom vodio, da bi posle 7:6 stvari otišle u kotrasmeru. Vakifbank je u poenterskim serijama odbijao pokušaje drugog tima da se vrati u život i, manje više mirno, napravio početni korak ka triploj kruni. U drugom setu su potonje slavljenice imale kontrolu.
Od prvog do zadnjeg minuta, jer ih ni drugo izjednačenje (19:19, nakon 1:1) nije poremetilo, još manje zaustavilo. Zato je u trećem setu vođena žestoka borba. Vodio je Ezačibaši, imao i Vakifbank prednost, dok… bivši tim rođene Trebinjke nije pepolovio ukupni minus. Posle 21:21 zaređao je sa poenima i dao sebi for za eventualni ukupni egal.
Nije vredelo, Tijana i njene saigračice su se pregrupisale, ponovo zauzele ratnički stav i zagrale svoju najbolju odbojku. I nezaustavljivo jurišale ka grandioznom uspehu. Čemu se sa strane radovala i teže povređena zemljakinja Boškovićeve – naša Katarina Dangubić. Evropska titula se piše i našoj Aleksandri Jegdić, rezervnom liberu, kao i njenom suprugu Vladimiru Kapriš, u svojstvu članu stručnog štaba Đovanija Gvidetija.
