Deluje da drugi evropski dvomeč Partizana nije doneo mnogo šta novo od utakmice koju je Partizan odigrao protiv UNA Štrasen – crno-beli su pokazali da su bolji tim od kazahstanskog Tobola, koji se iz Beograda vraća sa tri gola zaostatka, dok je beogradski klub uspeo sačuvati svoju mrežu netaknutom i odneti vredan trijumf. Ipak, briga i nesigurne reakcije u odbrani ostaju muka koja muči Sašu Ilića pred revanš meč u Kazahstanu.
Bilo je svega i svačega na meču sa Kazahstancima, koji nisu došli u Srbiju kako bi se samo branili. U nekoliko navrata, ekipa u žutoj opremi je pokušavala da dugim loptama prebaci odbranu tima iz Humske, a čak je na ovaj način došla i do poništenog gola zbog očiglednog ofsajda. Međutim, čini se da je više muka sebi stvorila odbrana „parnog valjka“ tako što je ovim visokim pasovima dopuštala da je prelete, nego što je to učinio napad Tobola, koji stvarno ne bi smeo da predstavlja pretnju u revanšu posle tri gola u svojoj mreži.
Sam meč je počeo izuzetno dinamično – kolosalnom šansom koju je Demba Sek propustio. Igrao se tek drugi minut, kada je Senegalac iskoristio grešku odbrane rivala i pošao u hitri trik ka golu. Imao je paralelno od sebe Milana Aleksića, kojeg je u nekoliko navrata mogao da uposli, ali se na kraju sebično odlučio da loptu ponese sam, akciju završi solistički i na kraju promaši. Upravo ove situacije su razlog zbog kojeg nezgodno krilo neretko nailazi na zub pristalica crno-belog kluba…
Uprkos promašaju, očito je bilo da Partizan želi vođstvo već u prvom delu. Nekoliko dobrih šansi su stvorili napadači Ilićeve ekipe, od kojih se može izdvojiti i nezgodan šut Bogdana Kositća, koji je odigrao prilično dobar meč, još jednom se preporučivši za startnih 11. Njegova otvaranja, poznavanje igre, kao i kretnje kojima otvara prostor melem su za oči, u jednoj neubedljivoj pobedi, a jedino što je falilo za veoma korektnu partiju, bio je pogodak, koji jednostavno nije želeo doći kao nagrada.
Pre nego što će konačno zatresti mrežu, Sek se pohvalio još jednim promašajem. Bilo je to u 27. minutu, kada je posle solidnog centaršuta Milana Roganovića, iz izgledne pozicije loptu poslao glavom pored gola. Ipak, očita je bila želja Senegalca da se upiše u strelce, a pet minuta kasnije u tome je i uspeo. Izveli su crno-beli korner, Aleksić je odbio loptu van šesnaesterca, a brzonogi fudbaler je naleteo na nju i lepo je smestio u donji ugao gola čuvara mreže rivala.
Lepo je bilo videti da presing nije prestajao ni posle gola, te se tako među šansama našao i pokušaj Vukotića iz slobodnog udarca, kao i nekoliko naleta koje „parni valjak“ zbog loših reakcija nije uspevao konvertovati u ozbiljnije prilike.
Prilično interesantno je bilo videti da drugi deo igre počinje kao i prvi – propuštenom velikom prilikom Partizana. Još jednom se pritisak Seka na protivničku odbranu isplatio, a Senegalac je sa boka uspeo da pošalje pas na drugu stativu. Tamo je Kostić bio spreman, ali je udarcem pogodio Erika Kojzeka u padu na gol liniji, te je opasnost ubrzo otklonjena.
Međutim, vrlo brzo je „JNA“ imao zbog čega da poskoči. U 51. minutu je Kojzek dobio dobar pas u prostor, istrčao hitro i pogodio, ali je posle dužeg čekanja, VAR poništio odluku sudije i dosudio ofsajd – mikroskopski! Ipak, nije to bilo dovoljno da smiri ofanzivno raspoložene crno-bele, koji su deset minuta kasnije duplirali prednost. Najveće zasluge Kostiću, koji je uvideo Kojzeka u srcu šesnaesterca. Čini se da je Slovenac pokušao da se okrene, ali je ovom reakcijom slučajno uposlio Ibrahima Zubairua, koji je još jednom pokazao da i te kako može biti ubojit, iako ga u većem delu utakmice nije bilo. Smireno je okončao dobru akciju golom i zapečatio sudbinu Kazahstanaca.
I dok se može debatovati o sebičnosti i promenljivoj igri Seka, te slabom učestvovanju u igri Zubairua, koji uprkos tome nastavlja da trese mreže i biva najubojitije oružje tima (četiri gola na pet utakmica od starta sezone), mora se priznati da Partizan predstavlja opasnost i ume da stvori šansu (kakav god bio rival). Međutim, odbrana već ko zna koju godinu zaredom čini Ahilovu petu „parnog valjka“. Mada se najčešće govori o štoperima (neračunajući stabilnog Stefana Mitrovića) i levom beku, ovaj put ćemo vreme odvojiti za golmansko mesto.
Miloš Krunić je očito preuzeo mesto „jedinice“ od Marka Miloševića, ali deluje da je ovaj status uneo određenu dozu nervoze golmanu koji je prošle takmičarske sezone odlično koristio ukazane mu prilike. Imao je nekoliko nesigurnih reakcija, dva loša dodavanja koja su skupo mogla koštati ekipu, a prvu kvalitetnu odbranu dočekao je tek u nastavku igre, kada je Uroš Milovanović izašao pred njega i pokušao da mu pošalje „fudbal“ kroz noge, na šta je čuvar mreže Partizana bio spreman. Za krhku odbranu, najgore je imati nesigurnost na gol liniji, a ako se ovakvi „kiksevi“ nastave, možda će Ilić morati da razmisli o još jednoj rotaciji, jer se Miloševiću, uprkos par nespretno primljenih golova, ne može osporiti igra nogom. Naročito imajući u vidu da ekipa kao Hetafe (potencijalni naredni rival beogradskog kluba u kvalifikacijama) kažnjava propuste kod rivala kao što su Real Madrid i Barselona…
Do kraja duela, nekoliko prilika je Partizan uspeo da stvori. Ubraja se tu pokušaj Nemanje Trifunovića, kojem je Sek servirao loptu na „tacni“, ali je ovaj loše šutirao i propustio veliku priliku. Ipak, došao je crno-beli tim i do trećeg gola, a egzekutor je bio Šaka Traore, koji je ispratio dobru akciju crno-belih, pokupio loptu posle lošeg „čišćenja“ odbrane Tobola i praktično obezbedio narednu fazu svom timu.
Revanš meč je na programu za sedam dana i možete ga pratiti na kanalima TV Arena sport.
