Muški maraton ušao je u novu eru. Do sada nijedan atletičar nije uspeo da u zvaničnoj trci završi za manje od dva sata, a onda je ovog vikenda ne jedan, već dva trkača konačno probila tu granicu.
Sebastijan Save iz Kenije i Jomif Kejelča iz Etiopije ući će u istoriju kao prvi koji su trku od 42 kilometra završili za 1:59:30 i 1:59:41. I dok je legenda trčanja Eliud Kipčoge prvi ostvario maraton ispod dva sata u kontrolisanim uslovima, Save i Kejelča su prvi kojima je to pošlo za rukom u zvaničnoj trci, u Londonu.
Mnogi su zato postavili pitanje kako je to sada postalo moguće. Šta je dovelo do ove velike prekretnice u istoriji trčanja?
U vrhunskom sportu rekordi nikada nisu izolovan događaj. Postoji toliko izuzetnih sportista da se uspesi poput svetskih rekorda retko mogu pripisati samo talentu.
Nakon Londonskog maratona u nedelju, Save je rekao da mu je atmosfera u gradu, gde su stotine hiljada ljudi bodrile 59.000 učesnika, učinila da se oseća „voljeno“, što je doprinelo njegovom ritmu, prenosi Euronews.
Navijanje, vreme… i još nešto
Save je takođe rekao da je trčanje uz Jomifa Kejelču, koji je nastupao na svom prvom maratonu, bio jedan od faktora koji su mu omogućili da trči tako brzo.
I dok psihološko stanje i pejsmejker očigledno igraju veliku ulogu, stručnjaci kažu da je čitav sistem doprineo ovom rekordu.
Adam Jansen, mladi trkač koji je postao analitičar trka na YouTube-u, smatra da su tri faktora bila ključna: odlično vreme, između 10 i 15 stepeni uz malo vetra, „neverovatna“ atletika, ali i tehnologija. Naime, i Save i Kejelča nosili su nove patike teške svega oko 97 grama.
Tanjug AP/Ian Walton
Jansen je primetio da su četiri od prvih pet muškaraca koji su završili londonski maraton sponzorisani od strane istog brenda: Adidas. Tigist Asefa nosila je iste patike kao Save i oborila ženski svetski rekord u kategoriji trke samo za žene na londonskom maratonu.
Naglasak na tehnologiji potvrđuje i Janis Piciladis, direktor Centra za nauku o vežbanju i medicinu (CESAME) na Hong Kong Baptist univerzitetu. Kako navodi, ni treninzi, ni ishrana, niti razvoj antidoping sistema nisu se promenili dovoljno da bi objasnili maraton ispod dva sata u ovoj fazi.
Iako granice ljudskih performansi i čistog sporta nisu fiksne, „uveli smo tehnologiju koja može značajno da utiče na rezultate“.
„Superpatike“ nisu iste za sve
Kako su pokazala istraživanja koja su vodili Piciladis i drugi, takozvane „superpatike“ mogu poboljšati ekonomičnost trčanja za više od šest posto. Međutim, efekat nije jednak kod svih sportista: neki dobijaju znatno veću prednost od drugih.
Ta neravnoteža otvara važno pitanje u modernim sportovima izdržljivosti, prema Piciladisu: šta se zapravo meri kada se obaraju rekordi?
Tanjug AP/Kin Cheung
„Ako pristup tehnologiji počne da odlučuje o rezultatima više nego fiziologija, priprema i talenat, onda više ne testiramo samo atletičara. Testiramo čitav sistem oko njega“, kaže on.
Sezona maratona još nije gotova
Čak i sami sportisti priznaju ovu promenu. Nakon pobede, Save je rekao: „Ova pobeda odražava naporan rad iza scene, podršku mog tima i ulogu inovacija koje su mi pomogle da pomerim granice.“
Dizajn patika, u međuvremenu, daleko je od završenog. Ono što se nekada činilo kao blizu optimizacije nastavlja da se razvija, ocenjuje Jansen, sugerišući da dalji napredak tek sledi.
Osim toga, londonski maraton ne važi za najbržu stazu u kalendaru. Druge velike trke redovno donose brža vremena u kontrolisanijim uslovima, poput Berlinskog maratona, koji je zakazan za kraj septembra.
Pitanje možda više nije kako je moguće da se vremena u maratonu stalno poboljšavaju ,već koliko će tog napretka i dalje biti ljudsko, zaključuje Euronews.
