Sve veći broj tenisera i teniserki diže glas zbog stanja u ovom sportu. Komentarišu se podloge koje odgovaraju određenoj grupi igrača, sve popunjeniji kalendar i malo vremena za odmor, podela novca… Međutim, sve je to kratkotrajno i niko od tenisera ne želi da se do kraja bori sa ovim problemima, a samo je jedan ukazivao na njih i pre nego što su postali „svačiji“. To je naravno Novak Đoković koji je i na mastersu u Šangaju iskoristio priliku da kaže šta misli o propadanju „belog sporta“.
„Ako se sećate, ja sam lično bio protiv produženja trajanja mastersa na dve nedelje, zar ne? Od samog početka sam bio protiv toga“, rekao je Novak Đoković podsetivši da to nije problem od juče: „Zapravo, čak i kada sam bio predsednik Saveta ATP igrača ni tada nisam podržavao tu ideju. Mislim da to za igrače nije dobro“.
Kako kaže Đoković, njemu danas sa 38 godina i odgovara više kada turnir traje dve nedelje da može da se odmori, ali da je i dalje protiv produžetka trajanja turnira jer to većini igrača samo oduzima dane iz rasporeda i da je to problem.
„Razumem da turniri imaju određene koristi od toga i sve ostalo, ali kao igrač to nikada nisam voleo. Tako da ja saosećam sa igračima koji su protiv toga. Pretpostavljam da sada shvataju da to baš i nije sjajno“, pecnuo je Đoković ovim rečima svoje kolege koje ga tada nisu podržale i shvatile su problem.
Zašto igrate ako vam smeta?
Komentarišući sve veće nezadovoljstvo tenisera i teniserki koji se bude da su umorni jer je kalendar previše ispunjen i da nemaju vremena za odmor – Đoković postavlja logično pitanje: zašto ste pristali na to i zašto igrate?
„S druge strane uvek imate izbor, jer je ovo individualni sport, pa se odluke moraju donositi. Na kraju krajeva, pa vi još uvek možete birati. Vidim da neki igrači govore kako im se nameću pravila i slično. Ali, ta pravila su vezana samo za bonuse. Dakle, možete propustiti bonus, ali to je izbor koji donosite ako želite da igrate manje“, rekao je Đoković i dodao da su tu takođe i razne egzibicije na koje se igrači prijavljuju zbog novca i poručuje im da je onda to kontradiktorno.
„Ja o ovoj temi govorim već mnogo godina. Ovo nije prvi put. Ljudi koji me poznaju i koji prate moje konferencije za medije i vreme dok sam bio u Savetu znaju da sam pre više od 15 godina govorio da moramo da se ujedinimo i reorganizujemo raspored i kalendar. Čak i mnogo pre nego što je došlo do realizacije tridesetogodišnjeg plana sa Masters turnirima“.
„To je veoma široka tema, ne znam ni odakle da počnem ni gde da završim, iskreno. Vrlo je složeno, nije to tako jednostavno. Ne želim da zvučim kao da sam za ili protiv, jer postoji mnogo različitih aspekata koje treba uzeti u obzir“, dodao je on.
Zašto ste ćutali dok vlada monopol?
Foto: EPA/ALEX PLAVEVSKI
Dobro je poznato da se Novak Đoković još pre nekoliko godina sklonio od teniskih moćnika i osnovao svoj sindikat PTPA koji se bori za veću ravnopravnost u ovom sportu.
„Monopol koji je stvoren u ovom sportu veoma je snažan poslednjih recimo 30-40 godina. Ima ljudi koji jednostavno ne žele da se stvari menjaju nabolje, bar kad je reč o nama igračima. Jer svako radi u svom interesu. I to je, pretpostavljam, logično sa poslovne strane“, svestanen je svega Đoković i poručuje da moraju da svi zajedno rade na tome ako hoće promene.
„Na kraju, kao igrač i neko ko igra na najvišem nivou više od 20 godina, mogu da kažem da igrači nisu dovoljno ujedinjeni. Igrači ne učestvuju dovoljno kada bi trebalo. Dakle, komentarišu i žale se, pa onda nestanu. A kad nešto pođe po zlu, posle nekog vremena opet se vrate. Ali moraš da uložiš vreme, moraš sam da uložiš energiju – ne tvoj agent, ne tvoj tim, ne tvoji roditelji, niko drugi – ti sam, da se posvetiš tome da razumeš kako sistem funkcioniše, šta može da se promeni, šta može da se poboljša u interesu igrača“.
Novak Đoković ističe da razume strahove i zna da je ovo složena tema, ali poziva sve da se ujedine: „Da bi se to ipak desilo, potrebni su nam najbolji igrači, posebno oni, da sednu, zasuču rukave i malo više se potrude da razumeju sve te ‘vruće teme’, da tako kažem. Ako samo izađeš u medije i pričaš o ovome i onome, okej, možda ćeš izazvati neku reakciju ili pažnju. Ali na kraju krajeva, ništa se neće promeniti, znate?“.
